Nije ključni problem u tome što je nekakav privatni Banatski kulturni centar dodelio pesničku nagradu predsedniku vojvođanske vlade Igoru Miroviću, s obzirom da u Srbiji postoji oko 400 književnih nagrada, od kojih je većina bizarna. Sagovornici VOICE-a ističu da je ključni problem u tome što su zloupotrebljene institucije države da se Mirovićevoj “Gramati” dodeli značaj koju ona nema niti na bilo kakav način zaslužuje. Da li se iza ovog „performansa“ krije namera da se obesmisle književne nagrade i stvara nova totalitarna elita? Jedan od naših sagovornika, Marko Vidojković, kaže da će iza ove vlasti ostati samo “mrak i pepeo” i da, kad njih više ne bude, „neće ostati ni njihove bezvredne nagrade i njihove bezvredne diplome“.
Podsetimo na posvemašnju bizarnost – vojvođanskom premijeru Igoru Miroviću 25. novembra uručena je nagrada „Gramata Pesničke republike“, koju mu je dodelio Banatski kulturni centar za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pedeset godina. Kako je preneo Biro za odnose sa javnošću Pokrajinske vlade, Mirović je nagrađen za knjigu „Kremen plamen“, objavljenu 2003. godine, a nagrada mu je uručena u okviru pesničkog maratona održanog u Novom Miloševu.
Režimski pisci
Književnica Mirjana Đurđević za VOICE kaže da je tužna istina da istorije književnosti oduvek pune režimski pisci, koji, opet, nisu obavezno loši, kao što nisu loši ni svi režimi.
– U represivnim režimima umeju da se ovajde o slavu i neoficijelna priznanja i antirežimski pisci, ne obavezno dobri, pa da to kapitalizuju kad „njihovi“ dođu na vlast – ne treba ni to smetnuti s uma. Bar polovina pisaca iz moje socijalističke đačke lektire danas je s pravom zaboravljena, ali su negde ostale zapisane nagrade i ordenje, nezapisane sinekure, stanovi… I sa demokratijom je isplivalo nemalo književnih mediokriteta, da se ne lažemo – kaže ona.
Pisac Srđan Tešin za VOICE kaže da je neophodno gledati širi kontekst, pa ističe da je Banatski kulturni centar privatna inicijativa, privatno udruženje građana koje je uvek koketiralo sa vlastima i koje, manje ili više uspešno, realizuje dosta neobične projekte. Projekat Pesničke republike najneobičniji je do sada, dodaje.
– Pretpostavljam da je i ova nagrada Igoru Miroviću, zapravo, jedan krajnje utilitaristički stav: ako sad podržim ovog, naš centar će kasnije dobijati pare preko projekata i slično. A cela ta stvar sa Pesničkom republikom, sa Gramatom, sa vladom, sa ambasadorima, sa predsednikom vlade koji dodeljuje neku pesničku nagradu je dosta bizarna. Mene to više podseća na onu „Čivijašku republiku“ u Šapcu, koja se održava tokom Šabačkog vašara. Jer, šta uopšte znači Pesnička vlada koja dodeljuje nagradu za pesničku knjigu koju su omašile sve nagrade u proteklih 50 godina – navodi Tešin.
“Ja tebi vojvodo, ti meni serdare”
Nije neobično da političari na funkcijama dobijaju brojne nagrade, a najčešće ih dobijaju od pojedinaca i organizacija s kojima sarađuju. Da to nije specifičnost Srbije, treba podsetiti da je i nekadašnji predsednik SAD Barak Obama Nobelovu nagradu za mir dobio „unapred“. Poslednji laureat u Srbiji trenutno je ministar policije dr Nebojša Stefanović, koji je od kolege ministra odbrane Aleksandra Vulina, povodom Dana vojnih veterana, dobio Zlatnu plaketu. Par dana ranije američki ambasador Kajl Skat dao je nagradu predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović za aktivizam u borbi protiv nasilja nad ženama. Ona je ove godine dobila i priznanje „Reformator godine“ od NALED-a. Nagradu „Najevropljanin“ osvajali su Zoran Đinđić, Boris Tadić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, pa i Nebojša Stefanović, svi u momentu kada su na vlasti. Između ostalih, Aleksandar Vučić je 2013. godine dobio i Vidovdansku nagradu grada Kruševca zbog “velike angažovanosti i požrtvovanja zbog svega što čini za Srbiju i njen narod“. Dogodine ju je dobio i tadašnji ministar, a nekadašnji gradonačelnik Bratislav Gašić. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević dobitnik je priznanja „Bela golubica“, koje se dodeljuje u okviru programa „Tesla Global Foruma“, ali je gradonačelnik Leskovca otišao je korak dalje od svojih stranačkih kolega – osvojio je nagradu za – najuređenije dvorište!
Pisac Marko Vidojković je direktniji i dodelu nagrade prvom čoveku vojvođanske vlade vidi samo kao „šlihtanje“.
– Ko god da daje nagradu nekome ko je na funkciji je šlihtara, to se zna. To je isti manir onih koji onima koji su i dalje živi grade biste i živima se kunu da s njihovog puta neće skrenuti. Dakle, to šlihtanje je karakteristika za autorirarne režime. Pretpostavljam da onaj ko nagrađuje čoveka koji je u vrhu vlasti, u ovom slučaju vojvođanske vlasti, ima u vidu da će na neki način taj koji dobija nagradu to ceniti u budućnosti, tako što će onoga ko mu je dao nagradu na neki način pomoći – kaže Vidojković.
Kad će sledeći laureat
Ipak, činjenica da je o privatnoj nagradi javnost obavestila zvanična služba za informisanje Pokrajinske vlade, govori o želji da se nagradi da na značaju. Ne ulazeći u kvalitet Mirovićeve poezije, sagovornicima VOICE sporna je činjenica da je njegova knjiga nagrađena kao „najbolja nenagrađena u poslednjih 50 godina“. Tešin kaže da je problematično to što sam kontekst nagrade nije dovoljno jasan i precizan.
– Ja bih voleo da znam ko je još bio u opticaju. Da nije možda Vasko Popa preskočen ili Miroslav Antić? Ko je još bio u konkurenciji, jer pedeset godina nije malo – navodi Tešin.
I Mirjana Đurđević bi volela da vidi propozicije za dodelu tog „neobičnog priznanja“.
– Da li će se dodeljivati svakih pedeset godina, što bi bilo logično, ili svake godine, što me uopšte ne bi začudilo? Ako na sledećeg laureata budemo čekali pola veka, živa biti neću da saznam ko će biti srećni dobitnik nagrade protiv kosmičke poetske nepravde. Na svu sreću! Ako pak Banatski kulturni centar odluči da ispravlja krive Drine anualno, nagradi predviđam kratak vek – živimo u zemlji sa gotovo četiri stotine književnih nagrada, pa će se jako brzo iscrpiti broj režimskih pisaca koji nisu dobili bar jednu od njih – navodi Đurđević.
Udvorice
Igor Mirović se prilikom prijema „Gramate pesničke republike“ pohvalio da je prvu nagradu za svoju poeziju dobio pre više od 35 godina, u Kikindi na „Pesničkim susretima srednjoškolaca Jugoslavije“. Pisac Srđan Tešin, inače poslednji dobitnik te nagrade, kaže za VOICE da Mirovićevu poeziju nije čitao, pa mu ne spori mogućnost da je nagradu zaslužio.
– On de facto jeste pesnik, obzirom da je objavio zbirku pesama, ili možda više zbirki. Nisam upućen u njegov rad, ali mi je neobično to što je ovde tako transparentno pokazan taj dodvorački način na koji bi mogla da funkcioniše jedna nezavisna ustanova kulture kao što je Banatski kulturni centar – zaključuje Tešin. Interesantno mu je i što je Mirović dobio nagradu koja se zove gramata, koju inače dodeljuju najviše svetovne i crkvene instance.
– Malo je bizarno da jedan privatni kulturni centar dodeljuje gramatu. Nju dodeljuje Srpska pravoslavna crkva, pa je dodeli Informeru – kaže Tešin.
Marko Vidojković kaže da može napamet da nabroji bar deset nenagrađenih dela u poslednjih 50 godina koja sigurno zavređuju nagradu tog tipa više nego Mirović.
– Ali opet, kad se vidi koliko je to opskurna nagrada, mene bi bilo blam da je dobijem. Jačina nagrade dovoljno govori i o nagradi i onome ko je nagrađen – smatra Vidojković. Dodaje da je za njega veći problem kada velika nagrada bude dodeljena nekome ko je ne zaslužuje, što se, kako kaže, događalo decenijama unazad sa važnim književnim nagradama.
Tešin smatra da će se nagrada najviše isplatiti upravo Banatskom kulturnom centru, koji je sada dobio ozbiljnu pažnju javnosti.
– BKC je u medijima bio zastupljen sa svim tim izveštajima u kojima niko nije polemisao o tome kakva je nagrada, ni otkud to, ni kakav je status te nagrade… Ja bih baš voleo da čujem šta kažu ljudi iz žirija, zašto su oni glasali za Mirovića. Ne mogu da sudim o njegovoj poeziji, ali mi je potpuno neverovatno da u prethodnih 50 godina nije bilo baš nijedne bolje nenagrađene pesničke zbirke – smatra Tešin.
Proizvodnja poželjne elite
Čitavu priču s nagrađivanjem Mirovićevog pisanija moguće je posmatrati u širem kontekstu – kontekstu nipodaštavanja stvarnih nagrada kako ne bi pripale političkim neistomišljenicima. Tako je ovogodišnje Sterijino pozorje proteklo uz nezapamćen skandal: žiri je nagradu svima, uključujući i publiku, uz opasku da nije bilo kvalitetne predstave. A ta publika je nagradila predstavu Kokana Mladenovića „Na Drini ćuprija“. Nešto ranije nagrada je uskraćena i Draganu Velikiću, potpisniku famoznog „Apela 100“. Naime, nagrada Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u prethodnoj godini koja je trebalo da pripadne Velikiću za roman „Islednik“ ukinuta je, nakon što se godinu dana ranije poslednji laureat Filip David na svečanosti javno ogradio od prisustva Tomislava Nikolića zbog njegovog delanja tokom devedesetih godina. Ako se setimo da se Aleksandar Vučić pre neku godinu javno požalio kako je elita u Srbiji protiv vlade, nije nemoguće pretpostaviti da se radi na stvaranju nove elite, gde su lažne nagrade samo jedan korak na putu popločanom lažnim diplomama, doktoratima, medijima… Tešin ipak misli da je u slučaju Mirovića stvar isključivo na ličnom nivou.
– Sve nagrade koje su problematične po sebi imaju neku pozadinu koja objašnjava zašto se šta dogodilo, od Narodne bibilioteke do, evo sada, nagrade „Živojin Pavlović“, koju je ove godine dobio Radomir Smiljanić. To je potpuno bizarna stvar da jedan ekstremno nacionalistički pisac dobije nagradu koja nosi ime jednog antifašističkog pisca – ističe Tešin, dodajući da je njemu kod Mirovićeve nagrade naproblematičnije to što je iza nje stao i direktor Biblioteke Matice srpske.
– On je svojim prisustvom promovisao tu nagradu kao nešto vrhunsko, bitno, spektakularno, dao joj je na ozbiljnosti. Mislim da je to veliki problem i same institucije Matice srpske, na koje je grane spala kad može da dolazi na nešto što se zove Pesnička republika i predaje pesničku gramatu predsedniku Pokrajinske vlade – rekao je Tešin.
Banatski kulturni centar
Banatski kulturni centar je, kako piše na njihovom sajtu, prvi privatni kulturni centar u Srbiji. Bavi se umetničkim stvaralaštvom, produkcijom i različitim vidovima delovanja u kulturi i organizuje brojne kulturne programe po čitavoj Vojvodini, Srbiji i u inostranstvu. Banatski kulturni centar ima razvijenu izdavačku produkciju, redovno izlaže na sajmovima knjiga, a organizuje ukupno šest tradicionalnih manifestacija i festivala godišnje nudeći svojim radom jedinstveni koncept delovanja u kulturi…
Vidojković kaže da nije ništa novo što se protežiraju neki umetnici, pa i antitalenti i antiumetnici.
– Kada uzmemo sve u obzir, ovo je jedan bizarni detalj te odvratne tapiserije koju nam pletu ovi koji su na vlasti. Dobiti opskurnu nagradu je isto kao i dobiti diplomu opskurnog fakulteta – imaš diplomu, ali zapravo je nemaš, jer nemaš pojma o onome iz čega si diplomu dobio. Kao što cela ova vlast ima takve diplome, tako je potpuno logično i meni čudno što nema više ovakvih nagrada. To je isto kao kada ti Toma Nikolić da orden, taj orden nema neku vrednost – smatra Vidojković, dok Đurđević kaže da nema mesta čuđenju.
– U socijalizmu smo imali „drugove pisce“, u demokratiji „gospodu pisce“, danas imamo cirkus od režimskih pisaca, budući da u cirkusu i živimo. Jedino u tom svetlu mogu i da posmatram nagradu za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pet decenija. Cirkus! Moguće da je to neka nova elita, po meri ovog naroda – dodaje ona.
Marko Vidojković ističe da će, kada nestane balon od sapunice koji predstavlja vlast SNS, nestati i sve vezano za nju.
– Ne treba da nas plaši da će bilo šta ostati iza njih. Iza njih ostaje samo mrak i pepeo. Kad njih ne bude, neće ostati ni njihove bezvredne nagrade i njihove bezvredne diplome. Ne treba ljudi da se sekiraju zbog budućnosti, nego treba da se sekiraju zbog sadašnjosti – ističe Vidojković.
Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: Beta/Dragan Gojić
